Baka još nije umrla…….

……….a ne zna se ka’ će!

Eh, sunce bakino, kako si mi ti? Baka evo, ni gore ni dole, jednom nogom u grobu a drugom u partizanima. Jes’, jes’, isto je to. Ne mogu a da se ne setim kako mi nismo imali ovijeh zvrndala k’o vi danas, kako se reču, empeti. Kako? Tri? Ma taj đavl.

Kud gođ krenem svud ova dečurlija sa tijem drekavcima preda me iskače, zvrnda li zvrna, a ja kažem “aman deco pa kako to po vazdan dreči”, ali jok. I da oni bar slušaju nešto da valja, k’o mi što smo slušali govore druga Tita, i radio Beograd, nego nekakve pjevaljke koje ni kol’ko ispod nokta nisu nikome vredne…

Šta kažeš? Telefoni? Ma nisu to telefoni, što bi iko pametan telefonom sluš’o muzike?

Baba i deda (i koze)

E, de sedi tu, da ti baka pripovedi šta je od svoje pokojne bake još slušala…

Jednom davno, davno, u dalekoj zemlji, živeli baba i deda. I jednog im dana dojadi da sede u kući i žive među ljudima, a i već su bili stari, i odluče da se vrate prirodi i žive zdravo. I tako ti oni odu u šumu, i pronađu neke divlje koze, i nastane se među njima, jedući samo voća, jagoda i pijući vrućeg kozjeg mleka.

Posle nekog vremena, napravi baba kozjeg sira, a deda, onako oblizujući se, jedva to dočeka. To veče, kad su legli, i sve se smirilo, a koze ih svojim telima onako sklupčane s njima grejale, deda poče da - prdi od sira!

Kako je počeo, tako je i nastavio, a sve koze se uplašiše i razbežaše, te baba i deda nemadoše kud nego da se vrate kući u selo.

Čiča miča, gotova priča!

Eto, ajd’ sad idi spavaj, pa sledeći put ti pričam kako je deda imao petla a baba koku…

Iznenada

Sedi baka tako danas, čita novine, kad neko kuca. Ko bi to sad mogao biti - kad moj unuk. Došao da me vidi. Imam ih iha-ha, ali ovaj baki najmiliji. I dođe niotkuda, sam, popriča, doneo mi sok, i ode…

I šta će baka, opet uzmem i čitam novine, nema još nikakvih serija…

Prokleta kutija

De, sedi tu kod bake da ti veli ‘vako baka…

U moje vreme se znao red: Prvi je za sto sedao otac, i majka ga je služila, ali ne kako to vi danas velite da je bilo, tu ne znam ti ja šta, nego iz ljubavi. Nakon što je on iz šume celi dan iznosio drva konjima, njoj je bila čast da ga posluži za stolom! A onda, kad otac i starija braća jedu, smo mi nejač sedali za sto i zajedno sa majkom jeli. A najmilije mi je bilo ščučuriti se u kakav ćošak i slušati šta stariji pričaju. A, ne znaš ti to, za ručkom ti se uvek pričalo, te kako je dan prošao, te šta će sutra biti, šta je kralj naredio, ko se gde u selu zapio…

A vi danas, trt! Svi sednete za taj sto i blenete u tu kutijetinu i niko reč ne prozbori, da pomoz’ Bog kaže. Niko. I gledate u te Amer’kance i samo vam ćaća i mati komentarišu kako tamo televizija vaspita decu, pa zato i jesu tak’i, a sebe i svojije ne vide…

E, kad se setim mo’ijeh matere i ćaće… Nisu oni u tu kutijetinu blenuli, a četrn’estero dece imali - sve ti milina ući u kuću…

Niko ni pomozi Bog…

I tako ti baki svojoj? Baka leži bolesna, danima, a niko od vas da dođe baki, da kaže, kako si bako, šta ima, jesi l’ živa… Eeee.. A kad ste vi bolesni bili baka je vas sve obilazila, donela banana, narandži…

I kad ste mali bili guzicu vam brisala… I kupala vas… E sad je lako…

Jeste, bolesna baka. A nisi znala? Niko ti nije rekao? pa dobro, sedi tu sa bakom svojom, sad će serija, pa da ti dok su reklame ispričam sve što me boli…

Prelo

Da tebi baka kaže, kad sam ti ja mlada bila nije bilo ovijeh četovanja i hajdukovanja, već se išlo na prelo…

De, sedi tu, pa da ti baka pripovedi kako je to bilo. Uhvati se ljuta zima, sneg napada po po’ metra, a mrak pada brže nego vuci što se strče niz planinu - i šta ćeš ti sad, nemaš ti k’o danas svašta raditi, nema struje, i ovih kutijetina i tog đav’la interneta, već jedina zabava - prelo…

I onda ti majka turi u ruke preslicu, kudelju vune i vreteno, i pošalje te sa drugama tvojim na prelo, ali moraš sve ispresti dok se vratiš. Tako da nije se moglo svašta raditi, nego ima to da svršiš što ti je dato. Što se smeješ? Pa da, moralo je tako. Pa nije smešno… Ništa ja ne znam što se ti sad smeješ, ali slušaj ‘vamo dalje…

I sad, imaš uvek neku kuću u kojoj je sjelo. Sjelo je jer se sjedi u toj kući. E, a kad ti žene predu vunu, onda je prelo. Bar je tako ranije bilo, još dok je moja matera cura bila. Kasnije je sve prelo pa prelo… I tako ti one sede u krug i predu, i usput pevaju, a ponekad ti dođu i momci, pa sede po strani i dobacuju i zadirkuju, đavoli su oni. Dešavalo se da neku, koja je ‘vako za udaje, ukradu i odvedu sebi, pa i ne pitaju ni nji’ove ćaće ni matere, neg’ ožene. To ti se krađa sa prela zvalo. A i danas toga ima, da se devojka ukrade, samo niko ne daje za to ni pišljiva boba više…

Ako nećeš ti, hoće druge tri

De, sedi tu kod bake svoje, da ti baka kaže…

Ti tvoji problemi, kako ih ti zoveš, ništa to nije. Tebi se čini, drugima je lepše no tebi, niko se ne svađa, samo ti i on, stalno neka vriska i cika, derete se jedno na drugo, a najradije bi skočila na nj’ i poderala mu košulju kad te tako iznervira? Ćuti, samo ti ćuti, zna baka sve. Nije baka od juče…

Baka je u svoje vreme najlepša cura u selu bila, zamnom se okretali, eh, i pandur, i uča, svi tvoju baku gledali. A baka digne glavu, osmeh na lice, pa šipči kroz selo ko vetar. Tri puta me prosili, još pre onog rata. A ni jedan nije bio za mene, odmah ti mogu reći, svi samo trčali, više su se k’o paščad kakva umiljavali. A tvoj deda, bog da mu dušu ‘prosti, on što ti je bio muškarac. Onako, kad ga vidiš, naočit, markantan, lep…

E de, smej se ti, smej, baka tebi kaže… Svi problemi, koji se na čaršafu rešavaju, nisu nikakvi problemi, a svaki brak koji se tu miri, najduže opstaje!  Ako ste vas dvoga onako, zajedno bliski, a svađate se zbog drugih,  onda nek dušmani pocrkaju a  ti na nji’ niš’ ne gledi, sve dok se vi milujete.

A ako ne možete na sećiji da se pomirite, onda, da ti baka odmah pošteno kaže, beži kol’ko te noge nose…

Kompak’ CeDe

Hodi da ti baka tvoja nešto pripovedi…

Pita mene onaj moj mali, “Je li bako, je l’ ovaj dividi isto sidi kao običan sidi”? Gledam ti ja njega pa bistrim, koji li je andrak u nj’ uš’o? Sve tako gledam, pa kažem - CE-DE je kompak’ disk, a DE-VE-DE je isto disk, ali nije CE disk nego DE-VE disk. A on klima glavom, pa će - znam ja to bako, ali je l’ taj ce-de de-ve-de isto može da se nareže kao običan ce-de?

I sad kažu mi stari ne znamo ništa. Pa ko je tu lud? I ja ti njemu opet, polako, da me razume, velim - nema ce-de de-ve-de, ili je ce-de, ILI de-ve-de, a on me gleda opet samo bledo i ništa ne ulazi u taj mali mozak u velikoj glavi, a glava mu je, Bože me sačuvaj, k’o onoj bajci što sam mu čitala k’o malom, od onoga Andersona, kad neki vojnik sretne tri psa, pa imaju oči kao šolje kafene, pa samo rastu kasnije i sve su veće, a kako oči tako i glava…

Pita

Ne zna ti baka te stranske jezike, al kad su ‘45. Amerikanci došli iznesem ja njima pitu i kažem - pita! a oni samo gledaju… e, ni pite šta je ne znaju…

Al’ tad je baka bila mlada i taman s partizanima ušla u Beograd, imam i spomenicu, vidi, drug Tito potpisao. Kako ko? Pa onaj na slici u predsoblju, maršal, Tito… Ne znaš? O dete milo, pa ti ništa ne znaš… Da ti kaže ‘vako baka tvoja, on je bio najbolji. Kad je on umro, ja sam tri dana plakala. I sad me srce boli kad se setim. A i tad smo lepo živeli, dok je njega bilo? Ma, …ko kaže? Lažu sve! Ništa ti njih ne slušaj!

A pita, to si pitala? Pa baka je razvijala kore, uzmeš brašna i vode, malo posoliš, pa oklagijom, znaš šta je to? Ne znaš ni za oklagiju? Pa dete, kakva si ti cura a oklagije ne znaš, šta je tebe ona matera tvoja naučila? E nisam ja nju tako vaspitala. Ono drveno, što se kore razvijaju! E, to! I uzmeš oklagiju, pa razviješ da se providi, pa onako visi sa stola sve, a onda pospeš uljem, malo natrljaš, ‘vako, pa sira staviš, onog domaćeg, ah kako je moja majka sir pravila…

Ljubima

Joj, nek’ si baki svojoj doš’o malo, de, de sedi da ti objasnim…

Ova, vidiš je, kakva je zlobna, to je… E da, a ova ti je Ljubima, oko nje ti se sve vrti. A ovaj tu, on hoće da je siluje. On je Pio, i najgori je. A kako je tebi u školi? Psst! Ne sad, da baka pogleda seriju, to je još samo pola sata, pa ćeš ti onda sve svojoj baki ispričati. Uh, evo ove zlobnice, ma nju, nju… Kud ideš, sedi tu sa svojom bakom… Vidiš ti nje, šta ona radi, pa to ti je, zloba čista. Ona sve protiv Ljubime govori… Uh majku ti tvoju! Ma, doćeš ti meni…

Šta nije? Kako? Ljovisna? Ma ja nju rečem Ljubima, lakše baki tako… Još samo 20 minuta, sedi, sad će baka… Eno ga Orinoko, vidi ga…

Roditelji

Da ti baka tvoja nešto kaže, priđider bliže…

Ne slušaj ti njih ništa, ti si dobro dete. Šta koga? Pa njih, ćaću i materu! Oni da su išta znali, ne bi sad bili tu gde jesu. Nego ti njih ništa ne slušaj, baka kad ti kaže, nego samo svojom glavom, tom pametnom glavicom, i samo uči, zapamti, uči! A para će biti već, eh, ‘beš pare i sve ako nisi živeo…

Muškarci

Uh! Tebi je ćero danas teže neg’ je u moje vreme bilo. ‘Bemu miša, kad je baba bila cura, muški su bili ko od kamena odvaljeni, a znalo se i šta je red! Koji nije mogao potok preskočiti iz mesta, niti cure podići u zrak i baciti je više sebe pa uhvatiti, nije ni zvan na prelo bio. Da ti baka kaže… Ma, … slušaj bre ‘vamo!

Muškarci su ti gori od žena. Oni tračaju, kukaju i plaču jedan drugom na ramenu danaske. Mi žene smo uvek bile jake. Da vidim nekog od njih da rodi četrnaestoro čeljadi ko moja baba Radojka, eee! I još morala da se pravi kako su joj i ćaća i đed gazde u kući. Al’ muža je zato sredila, k’o bubica je bio! A svaki u selu je dolazio da je pita za savet, tako ti je to mudra žena bila. I ona priča, a oni sve, kazuj, pričaj, daj još… A nikoji ne sluša, već u svojoj glavi vidi već sve probleme rešene i raduje se, a ona samo ma’ne rukom i pomoli se dobrom Bogu za nj’.

Pile moje

E, dobro je da si tu, slušaj sad.

Reče meni ona mala, od onoga, znaš, da pročitam nešto, kao, ona pisala. I krušne mu mrve, uzme baka naočale za čitanje, kad će ti ona, “ide l’ to bako”? Pa kako da ide, nisam ni počela. Pa ti pogledam, a ova kutijetina svetli mi u oči, ništa ne vidim - ‘bem ti je.

I ajd’ sad, kad sam uzela, ku’ ću, čitam ti ja, kad će ona, “a šta misliš bako”? Pa sjaši malo, dete, ka’ ću pre pročitati, nisam ti ja više u tim godinama… Ma jok! Navrla k’o ma’nita!

Kad ono ti plitko nešto, nemaš šta pročitati, Tarzan dublja osećanja imao i odnose sa lijanom. Imao je Tarzan i sina, zna baka sve. Nije baka, eh… ti misliš sad…

I ja šta ću, kažem joj, lepo ćero, lepo ti je ovo… A ona jadna sva srećna… E gr’oto moja…

e-Baka

Da ti ‘vako baka reče, slušaj ‘vamo.

U moje vreme nije ‘vako bilo, nego se prvo na prelo zvalo, a onda ‘vatalo za sisu. Danaske je sve naopako, kuku mene. Uzmider tu kutijetinu, zvrndalo to, taj komujuter, danas svi to imaju, i odma’ daj siku. Jutroske ustanem, tek da srknem fildžan kave, kad neki gologuzan, na onome MeSeNu, kako li se vika - daj siku kaže! Reko’ čekaj more, ne vidi baba ko nekad, da ja vidim jes’ ti mene na prelo zvao, jes’ prase zakl’o… Jok! cvrc Milojka! Odma’ on name zaskoči k’o Švabo na Drvar. A baba je u Drvaru i drugu Titi rekla, može druže sve, ali Reks neće moći, nije baba jutros vesla sisala…

E tako da ti rečem, pa da znaš.